Sve o pečurkama
Nauka o pečurkama zove se mikologija ( od grčkog myko – šampinjon, pečurka, logos – nauka), a njenim rodonačelnikom smatra se Aristotel koji je i dao prve opise pečurka.
U rimskoj civilizaciji pečurke su bile na visokoj ceni, zvali su ih hranom bogova ili carskom hranom, jeli su ih Cezar, Klaudije, Neron, Agripa. Jedna od najukusnijih pečurka, Blagva, nosi naziv po Cezaru – Amanita caesarea.
U mitologiji mnogih naroda, pečurke su simbol dugovečnosti.
Do XVIII veka skoro ništa nije bilo poznato o razmnožavanju pečurka. Pojava pečuraka ni iz čega, njihov brzi rast, neobjašnjiva svojstva, pojavljivanje nekih vrsta u pravilnim krugovima, drugih u pravim ili cik-cak linijama, pripisivalo se raznim višim ili nečastivim silama.
Naučnici su se dugo kolebali gde da svrstaju pečurke, da li u biljke ili u životinje, jer se na evolutivnom putu nalaze između ova dva carstva i poseduju svojstva i jednih i drugih.
U 18.i 19. veku utvrđeno je da se razvijaju iz spora, da se njihovo vegetativno telo sastoji od podzemnog dela- micelijuma i plodonosnog tela – pečurke. Micelijum čine niti, nazvane hife, koje u povoljnim vremenskim uslovima daju plodove.
Većina pečurka raste od nekoliko sati do 14 dana. Brzi rast omogućava usisavanje vode iz tla, pa ona čini 90-95% ukupne težine. Zanimljivo je da drška pečurke može da raste i do 5mm u minuti, to je najbrži rast među svim stvorenjima.
Veliki broj pečurka u prirodi raste u simbiozi sa višim biljkama, pri čemu micelijum stupa u posebnu, združenu, neobičnu vezu sa korenjem drveća i trava, koja se u nauci zove mikoriza.
Druge pečurke su saprobi. One koriste kao hranu mrtve organske sastojke i na taj način učestvuju u razlaganju biljnih materija.
Neke žive kao paraziti na drveću.
Nazivi pečuraka
Što se tiče naziva pečurka svako selo ima svoj naziv za istu pečurku. Tako na primer vrganj u našem kraju zove se medvedara i prodavnjača, zbog toga sto uvek ima lepu cenu u otkupu pa je šteta jesti. Svaki pečurkar mora da zna latinske nazive, radi boljeg sporazumevanja ( Boletus edulis, Cantarellus cibarius…).
Zbog cega se pečurke toliko cene?
Pečurke osim hranljivih sastojaka – belančevina, vitamina, minerala i lekovitih sastojaka, poseduju izvanredna ukusna svojstva i izuzetno su aromatične.
Čehov je za pečurke napisao:
“ zaviris u šerpu, a iz nje prokulja para, duh pečurke… koja nas svaki put natera na suze radosnice”
A rimski pesnik Marcijal zapisao je stihove:
