Carski vrganj
Za mali broj gljiva koji nas narod poznaje u upoterbi je veliki broj mikonima kao što je Carsk vrganj. Ovaj neobičan podatak govori o maštovitosti naroda u davanju imena gljivama, ali u isto vreme govori i o nemogućnosti lakog medjusobnog sporazumevanja kada su gljive u pitanju pa čak ni onih stanovnika koji žive u dva susedna sela.
Kada je u pitanju odredjena oblast, jednostavna statistika pokazuje da zapadna Srbija prednjači u poznavanju gljiva, pa su na prvom mestu Tara, Valjevo i okolina, a po tom slede krajevi iz istočne i jugoistočne Srbije.
Što se tice značenja narodnih imena gljiva ona najčešće predstavljaju neka njihova stvojstva: stanište, način rasta, boju, sličnost sa životinjama, ljudima, predmetima, zbog čega se beru i kako se obradjuju.
Boletus edulis Bull. : Fr. letnji vrganj
Narodna imena pecuraka se zovu mikonimi.
Carski vrganj sličnosti
Raste od kraja maja do kraja oktobra u listopadnim i četinarskim šumama; može se zameniti sa gorkom žučarom (Tylopilus felleus) ili otrovnom ludarom (Boletus satanas).
Carski vrganj – Mikronimi
Čavurka (Valjevo); debela (okolina Valjeva); međedara (Lještansko kod Bajine Bašte); medvedara (Rudnik, Tara, Valjevo); ovan (Masurovci kod Babušnice); prodajka (Gornja Dobrinja, Mionica, Užička Požega,); prodavnjača (Brajkovac i druga sela oko Lazarevca); rezanac (Užice); slatki vrganj (među beogradskim gljivarima koji razlikuju nekoliko vrsta vrganja); sokolčići (planina Plana kod Crne Trave); sololovi jaganjci (planina Plana kod Crne Trave); top (Romanija); varganj (Srem i severozapadna Bosna).